Nov
28
2011

Sadnja plantaže leske: priprema za penziju- razmišljajte o tome u 20-im

Napravite obavezno plan po zadacima i vremenskim odrednicama i na vreme dogovorite sve poslove ukoliko zavisite od drugih, tj. nemate svoju mehanizaciju.

Ovaj plan pripreme može vam poslužiti kod bilo koje voćarske kulture, ne samo za lešnike.

  • Uređenje i kultivacija zemljišta: ravnanje zemljišta, oranje, tanjiranje, frezanje, meliorativno đubrenje

U zimu 2009. godine smo počeli sa uređenjem 2 parcele, ukupne površine 2 hektara, koje smo odredili za sadnju plantaže leske.

Prvo smo počupali stari šljivik koji je još moj deda posadio pre 40-ak godina, a zatim isekli raslinje, bagremove i vrbe koje su se tokom godina raširili po njivi, jer je zbog rata zemljište bilo zapušteno.

Ono što su neki videli kao manu- zapuštenost zemljišta, meni je bila velika prednost. Zemljište koje je skoro 20 godina mirovalo, tj. nije obrađivano, niti tretirano, pruža najpogodnije tlo za primenu organske proizvodnje, kojoj se sve veći broj ljudi okreće. Nažalost, u Vojvodini, gde sam odrasla, sva zemlja je već dosta posna (od stalnog tretiranja hemijskim preparatima i neprestanim bavljenjem poljoprivrednom).

U proleće 2010. godine otpočeo je veliki posao. Prva etapa je podrazumevala uređenje zemljišta, jer je usled erozije ono izgubilo svoju celinu i kao mnoga zemljišta u Bosni, tako i naše parcele su bile oštećene pojavom klizišta. Angažujemo lokalnu firmu koja nam sa bagerima i rovokopačima neprekidno 7 dana uređuje zemljište: niveliše zemlju, spaja razdvojene celine, premoštava prirodan potok drenažom i pravi pristup glavnim saobraćajnicama. Nakon toga, velike količine prirodnog đubriva i kreča su razbacane po celoj površini, i sve je uzorano traktorom. Naravno, pre meliorativnog đubrenja, neophodno je da uzmete uzorke zemljišta sa svake parcele pojedinačno i da ih odnesete u najbliži poljoprivredni institut radi laboratorijske analize. Uputstvo za uzorkovanje zemljišta pogledajte na sledećem linku >>>.

U leto 2010. godine urađeno je duboko oranje (rigolanje) velikim traktorima, a zatim i tanjiranje; mi nismo frezali, ali ko ima mogućnosti da to uradi nije na odmet, jer je će vam svaka grudva ili neravnina prilikom merenja praviti problem. Najpoželjnije je da rigolanje završite pre velikih letnjih vrućina, jer one usitnjavaju zemlju, pa tako sam proces kopanja rupa znatno olakšavaju.

  • Razmeravanje plantaže: označavanje sadnih mesta

Razmeravanje parcele, iako na prvi pogled izgleda lako, verujte mi uopšte nije! Mi smo uposlili lokalnog čoveka koji, što je najbitnije ima “dobro oko”, i koji nam je odredio najidealniji položaj plantaža (idealan položaj je S-J, i redovi u odnosu na cestu). Za taj posao vam je potrebno minimum troje ljudi, jedan koji dobro vidi, jedan koji može dosta dugo da kleči i treći koji će donositi koljiće koje postavljate na mesta gde ćete kasnije posaditi vašu voćku.

Dakle u septembru/ oktobru sledi razmeravanje plantaža u odnosu na željeni razmak sadnje, za 2 hektara nama je trebalo 5-7 dana. Razmak sadnje za koji smo se odlučili je 3m x 4m, jer je zbog brdovitog terena nemoguća obrada traktorima,već motokultivatorima i ručno. Najbolje je da ista ekipa (od 3 ljudi) obavi premeravanje, kako bi parcela bila merena po jednom principu, što doprinosi da bude što tačniji razmak redova i međuredova.

  • Iskopavanje jamića i njihova priprema za sadnju

Ono što je trebalo da bude najlakši, tj. tehnički posao pretvorio se u noćnu moru. Naime, traktorsko bušenje rupa je bilo dosta skupo, i da se ne lažemo, ne znam ko je toliko lud da plati tako nešto. Plaća se po rupi koju traktor izbuši za minut, a jedna rupa košta 1,5 eura, što bi nas obzirom na broj sadnica izašlo skoro 2000 eura! Odlučili smo se za radnike kao povoljniju varijantu- 15 eura dnevnica plus 2 obroka i kafa. Njih trojica dnevno su nas koštali 45 eura plus još hrana i piće nas je izlazilo toliko. Radnici koje smo angažovali su kopali rupe kao da nemaju ni ruke ni noge, i tada sam shvatila da ću sve uraditi sama. Da, iskopati svih 1263 rupa! 2 žene = 613 rupa = 5 dana, a ostalih 650 je iskopano još brže! 3 muškarca za jedan dan nije iskopalo ni 40 rupa…

Za lesku se kopa rupa širine 40 x 40 cm i 60 cm dubine. To su vam grubo rečeno 4 velika ašova. Nemojte kopati previše duboko, jer su lešnici koji se uglavnom sade kod nas izdanci čak i dvogodišnje sadnice su male, pa rizikujete da ih posadite niže nego što je to dozvoljeno, što dovodi do njihovog isušivanja. Naravno, prvi ašov ide u stranu, ostali na jednu gomilu, pa kada stavite đubrivo prvo vraćate taj prvi sloj zemlje, pa onda ostalo. Dobro je da nekoliko nedelja pred sadnju iskopate rupe i pustite ih da se “proluftiraju”.

Dan pred sadnju smo napunili svaku rupu dobro zagorelim stajskim đubrivom, a zatim vratili nazad prvi sloj zemlje. Ovako prethodno pripremljene rupe vam olakšavaju sadnju i bićete mnogo efikasniji, ukoliko odvojite jedan dan za ovu akciju. Veoma je bitno da stajnjak bude zagoreo, jer u suprotnom će biti pun glista, koje ćete uneti u jamiće zajedno sa đubrivom ispod sadnica, a koje bi krtice jureći svoju hranu mogle podrovati i uništiti.

  • Poslednje pripreme pred sadnju

Dan pred sadnju postavite ponovo špagu (kupite belu ima bolju vidljivost na daljinu) koja vam je ostala od premeravanja sadnih mesta i na taj način povucite je preko svih redova, kao i prvog reda i međureda do samog kraja parcele. Na taj način ćete maksimalno svoje sadnice dovesti u poklapanje sa svih strana kada ih pogledate, što je uživanje u savršenstvu harmonije. Nemojte da vam to bude teško, jer ćete kasnije žaliti kada budete gledali krivudave redove :) .

Gledajte da isporuka sadnica bude neposredno pred sadnju. Ukoliko bude dosta ranije rizikujete da se sasuše, ali insistirajte da prilikom dogovaranja sa rasadničarom dogovorite i ovaj ništa manje bitan detalj. Potrebno je potopiti sadnice u rastvor vode, balege i gline, neposredno pred sadnju radi dezinfekcije, kao i orezati polomljene korenčiće i one koji su predugi.

  • Sadnja voćnjaka

Za sadnju organizujte što veći broj ljudi, ali opet nemojte praviti veliku gužvu. Potrebne su vam grupe ljudi od po 3 člana, jedan najbitniji koji vizira tj. određuje mesto sadnici, drugi koji drži sadnicu iznad jamića i traži joj mesto u skladu sa uputstvima vizira i treći koji mora biti dobar sa lopatom :) .

Takođe, veoma su bitne i domaćice, koje će vam doneti kafu i kolače na njivu i skuvati vam ukusna domaća jela. Nakon, dugog i napornog dana, uživali smo u domaćim bosanskim specijalitetima i nazdravljali za dobro urađen posao.

4 Responses

  • Dobar dan znnima me jedno pitanje vezi prodaje lesnika obiso sam ceo internet i nisam nasao ni jedno otkupno mesto lesnika kod god sam pitao gde se prodaje niko nezna a pisu imaju po 10 hektara po 5 hektara imaju jako veliki prinos a niko nezna gde se prodaje ispada da gaje lesnik i da ga cuvaju mislim besmislice zato vas molim na iskrenom odgovoru gde mogu naci ta otkupna mesta na berzi ili sta vec gde mogu prodati do duse ja sam pocetnik tek spremam zemljiste za sadnju ima da se nacekam do prodaje pa ako znate mozda na trzistu gde idu lesnici molim vas da mi odgovorite obogacujem znanje ai ne mislim da sadim uzalud hvala u napred

    • Postovani,

      Prvo bih zelela da vam se zahvalim na citanju bloga, kao i na postavljenom pitanju. Kao sto vidite ja sam “priuceni” poljoprivrednik i time se bavim iz hobija, ali su pripreme za sadnju i prve dve godine zahtevale puno radno vreme. :)

      Odmah da vam kazem, da nije istina da je leska skromna vocka, naprotiv, ona zaista trazi veliku paznju.

      Trenutno posedujemo plantazu leske na ukupno 2 hektara i ona se nalazi u BiH. Ukoliko ste zainteresovani, bice nam cast da nas jednog dana posetite.

      Upravo su nasi lesnici navrsili 2 godine od sadnje (sadjene su 2 godisnje sadnice). Ove godine smo imali cak i simbolicni rod od 5 kg. Taman toliko da testiramo kvalitet sorti. Verujem da bismo imali i veci rod da nije bila jaka susa ove godine.
      Dakle, posto su nasi lesnici tek dvogodisnji, mislim da smo jos daleko od neke vece, tj. komercijalne prodaje na veliko. Zaista nismo jos uvek nasli otkupne stanice, jer je to dosta lose organizovano na podrucju BiH. U nasem kraju se pretezno sadi sljiva i postoji otkup za nju, dok za lesku nema jos uvek. Kada smo kupovali sadnice, receno nam je da postoji mogucnost zbirnog otkupa plodova i distribucije istih u inostranstvo. Posto smo u toku pripreme i sadnje imali nekoliko neispunjenih obecanja od naseg rasadnicara, verujem da nam to nije opcija.

      Postoje forumi gde ljudi diskutuju o uzgoju leske, ali su informacije o otkupu dosta skromne, kao sto ste vi rekli ispada da niko nista ne prodaje, a imaju ogromna prostranstva pod leskom. Izgleda da se svako snalazi kako zna i ume, neki prodaju na veliko na kvantaskim pijacama, neki su se hvalili da prodaju maloprodajnim lancima, prodavnicama zdrave hrane. Nazalost, za sada ne postoje otkupne stanice i siguran plasman, zato dobro razmislite o sadnji ukoliko ne mislite da se bavite prodajom. Jedan od glavnih razloga zasto nema vecih otkupa leske (za industriju slatkisa ili za prodaju u maloprodaji) jeste sto u Srbiji i BiH ne postoje ozbiljni prozvodjaci leske, koji mogu u potpunosti podmiriti potrebe trzista, pa se zato i dalje prvenstveno lesnik uvozi iz Turske. Na nasem podneblju lesku uglavnom sade manja poljoprivredna domacinstva na par hektara, a to su zaista zanemarljive kolicine, koje su potrebne npr. jednoj konditorskoj industriji. Sitni proizvodjaci nisu uspeli da osnuju neko ozbiljno udruzenje, pa zato i nema preciznijih informacija o prodaji leske i njenom plasmanu.
      Koliko sam upoznata, do sada najveca plantaza u Srbiji je u Deču kod Pećinaca i mozda biste mogli njih kontaktirati za informacije o plasmanu. Ono sto sam ja primetila jeste da su mnogi posle sadnje poceli da proizvode sadnice i tako ostvaruju dobit. Proizvodnja leske im dodje kao sasvim sporedna aktivnost.

      Probajte da iskoristite svaku finansijsku potporu koju mozete dobiti od Ministarstva poljoprivrede, licno nemam iskustva sa istim u Srbiji, ali vam mogu reci da u BiH mozete veliki deo investicija povratiti na ovaj nacin.

      Sve najbolje vam zelim u daljem radu.
      Veliki pozdrav!
      Tanja

  • Poštovana,
    … svaka čast na uloženom trudu i odvažnosti da započnete ovako veliki projekat.
    Već neko duže vreme razgledam imanja koja bih kupio i započeo sa podizanjem zasada lešnika. Problem je u tome što se parcele nalaze na nekoliko različitih lokacija a svaku od tih parcela odlikuje različit sastav zemljišta. Vreme potrebno za nalaizu svakog pojedinačno me sputavaju u odabiru istog…. Da li je neophodno dovođenje zemljišta u odgovarajuću strukturu i da li se može izvesti na bilo kojem terenu i bilo kog sastava zemljišza?

    • Postovani Bojane,
      Hvala puno na lepim recima :)
      Sto se tice karakteristika zemljista, neka klasicna verovanja su da je leska dosta skromna kultura i da ne trazi posebne uslove. Medjutim, da biste se uspesno bavili proizvodnjom lesnika neophodno je kvalitet zemlje dovesti u neko solidno stanje, a zatim svake godine dohranjivati biljku kako bi ona mogla da se razvija i da plodove. Takodje, bitna stavka u razvoju leske je i navodnjavanje. Mi smo uradili analizu zemljista za svaku parcelu zasebno, i to na nacin da se uzorci uzimaju sa nekoliko dubina i na razlicitim delovima parcele. Takodje, prilikom slanja uzoraka navedete za koju vocarsku kulturu ste se opredelili. Institut koji se bavi analizom, u nasem slucaju je to bio Poljoprivredni institut u Tuzli, je dao svoju preporuku koje elemente treba uneti u zemljiste kako bi ono bilo adekvatno pripremljeno za sadnju. U nasem slucaju, smo delimicno uradili poboljsanje zemljista, da bismo postepeno svake godine dodavali hranivo. S obzirom da vi kupujete zemlju, imate mogucnost da prvo uradite analizu zemljista, a zatim vidite koje parcele vam najvise odgovaraju za sadnju leske i zatim donesete konacnu odluku o kupovini. Na ovom linku mozete pogledati detaljna uputstva za uzorkovanje zemljista: http://www.nsseme.com/products/inc/lab/Uputstvo_uzorkovanje_zemljista.pdf
      Ukoliko je zemljiste koje kupujete dosta zapusteno, neophodno je da prvo pripremite zemljiste za sadnju tako sto cete pocupati korenje, poravnati zemljiste i uraditi duboko oranje; idealno bi bilo da se sa tim poslovima krene na zimu/prolece, da se oranje uradi u vreme velikih vrucina u leto, kako bi zemlja bila odmorna, a zatim sadnja obavi na jesen.
      Sadnja leske je izvodljiva i u ravnici i na brdovitim terenima. Moje licno iskustvo je 90% vezano za brdo, za lesku smo se delimicno opredelili zato sto se radi o prilicno erozivnom podrucju koje plitak a razgranat koren leske drzi pod kontrolom. Ukoliko sadite u ravnici, vodite racuna da se u kisnim periodima, voda ne zadrzava kod sadnice, a sto se tice brdovitog podrucja, preporuka je da se oko svake sadnice naprave jamici, gde bi se sa zadnje strane leske stavljala trava i malo vise zemlje- kao mali bedem, a oko sadnice pravilo blago udubljenje, kako se hranjivi elementi ne bi ispirali, kao i da bi sadnica zadrzala dovoljno vlage.
      Da rezimiram:
      1. treba uraditi analizu zemljista za svaku parcelu posebno,
      2. zemljiste ne mora biti idealno za sadnju, vec mozete sastav zemlje poboljsavati u narednom periodu,
      3. mozete saditi na bilo kakvom terenu, ali morate zemlju obraditi tako da se zastitite od predugog zadrzavanja vode u ravnici/ispiranja hrane i vode na brdu
      4. sastav zemljista ne mora biti idealan, on se moze poboljsati, ali to uzima dosta vremena i novcano kosta

      Srecno sa sadnjom leske! Pisite ako vas jos nesto interesuje.
      Pozdrav,
      Tanja

Leave a Reply